Mićunov ćošak - AMERIČKI FOLK-ROK OD SEDAMDESETIH NA OVAMO

Ponedeljak, 28. oktobar, 19.00, Mala sala

Čak su i rokeri prvo bili deca. Mnoge od onih koji su rođeni neposredno posle Drugog svetskog rata, uspavljivale su bake, imigrantkinje iz starog sveta. Melodije iz postojbine usklađivale su sa ritmom ljuljanja kolevke. Dvadesetak godina kasnije, ta deca su postala momci. Uz tek poneku devojku zaljuljali su moderne rok ritmove ali su se, ispod zveketanja električnih gitara, prepoznavali prastari narodni napevi. Ako i nije bilo baš tako i samo tako, činjenica je da su sve u najboljim ostvarenjima jednog hibrida, rok i folk spojili u organsku celinu. Takođe je nesumnjivo da neki od prvoboraca – Dilan, Koen, Nil Jang, Džoni Mičel – daleko prevazilaze okvire podžanra, ako ne i okvire popularne muzike. Jasno je i da folk-rok nije ostao stvar trenutka i mode jer su mu se, makar povremeno, okretali neki od najboljih muzičara narednih generacija. Početkom sedamdesetih je Džon Prin, izuzetan autor (tekstopisac pre svega) i izvođač, započeo karijeru koja još uvek traje. U pozamašnom opusu samo bi se jedan komadić mogao svrstati u folk-rok, ali su tih nekoliko pesama u kreativnom vrhu pravca. Isto bi se moglo reći i za Toma Vejtsa, Springstina ili Beka, za Džefa Baklija i Eliota Smita. Sa Espers stvari stoje drugačije: pesme ovih posvećenika iz Filadelfije obraćaju se prirodnim silama koje im odgovaraju, u njima struji misterija i mirna lepota. Grupa je bila u centru ovovekovnog preporoda (psihodeličnog) folk-roka i nije čudno što su inspiraciju nalazili u britanskim bendovima ovog usmerenja iz šezdesetih.