24. 3. 1999. 19:55

Ponedeljak 25. mart, Mala sala u 19:00

Ponedeljak, 25. mart

JEL’ BOMBARDUJU KOD VAS? - SRPSKI AKCIONI

r: Radivoje Andrić, Srbija, 40’ , 2001.

TRIFUN BOMBAŠ

r. Slađan Stojanović

Srbija, 2008, 12'

Ovo je priča o Trifunu Mitiću iz sela Binovce u južnoj Srbiji,  koji već godinama pokušava da iskopa neeksplodiranu bombu u svom dvorištu koju mu je NATO ostavio u amanet. I dok se kubici iskopane zemlje uvećavaju, a nezadovoljstvo i strah komšija kulminiraju, vremešni čiča Trifun nastavlja svoju bitku. Gubitak života odavno je prestao da ga brine  jer, kaže, nema više šta da izgubi.

13 GODINA POSLE A GDE SMO DANAS?

r. Gradimir Nikolić

Srbija 2012, 30'

“13 godina posle, gde smo danas“ je film o posledicama bombardovanja Niša kasetnim bombama i odbijanju Srbije da potpiše Konvenciju o zabrani kasetnih bombi. Srbija je bila na meti kasetnih bombi tokom sukoba sa NATO savezom 1999. godine. Tada je Niš dva puta bombardovan kasetnim bombama, a samo u jednom danu 7. maja 1999. godine od kasetnih bombi poginulo je 15 ljudi. Od završetka NATO bombardovanja, u prvih nekoliko godina od kasetnih bombi rasutih na teritoriji Srbije poginulo je šest ljudi, a 12 je ranjeno.

U IME ŽIVOTA 1999

r. Boško Savković

Srbija, 2017, 9'

Početkom 1999. Bivša jugoslavija je bombardovana od strane NATO pakta. Jedna od meta je bila i zgrada bivše komande velike Jugoslovenske armije u Beogradu. Prolazile su godine nakon bombardovanja.
13 godina iz bezbednosnih razloga ništa nije rađeno na zgradi pogođenog Generalštaba. Ali je zato radila priroda. Iz ničega, prašine i betona, poraslo je drvo. Izrasla je prava šuma na krovu Generalštaba. Film „U ime života 1999.“ na specifičan način prati rast tog drveća i devojčice koja je začeta dok su padale bombe nad Beogradom.
15 godina nakon bombi deo zgrade je srušen iz bezbednosnih razloga a svo drveće je posečeno. Ostala je samo jedna breza u koju je devojčica gledala svakog dana dok je išla u školu. Danas, 18 godina posle bombi, devojčica i njeni drugari su poželeli da tu brezu neko skine sa krova i zasadi u gradski park. U zemlju, kao što dolikuje drvetu. 
Ovim filmom o drveću na krovu želimo da skrenemo pažnju publike na činjenicu da je priroda jača od svih nas i svih bombi. Da će posle svih nas i posle svih bombi ostati samo – drvo. 
Sada kao spomenik u gradskom parku „Manjež“. Ali ne spomenik bombama i bombardovanju. Već spomenik životu. Životu posle bombi.