Представа „ЧЕКАЈУЋИ ГОДОА"

Уторак, 20. април
19.00, Летња сцена

ФДУ, Три гроша и Атеље 212
ЧЕКАЈУЋИ ГОДОА

Текст: Семјуел Бекет
Режија: Марија Липковски-Барна, Ана Поповић
Сценографија: Тамара Јоксимовић, Невена Продановић
Костим: Милица Пожар, Невенка Шмитран
Фотограф: Вељко Живковић

Играју:
Владимир - ИВАН МИХАИЛОВИЋ
Естрагон - УРОШ ЈАКОВЉЕВИЋ
Поцо - ДЕЈАН ДЕДИЋ
Лаки - ВЛАДИМИР ТЕШОВИЋ

О представи:
„Иако се Бекет углавном доживљава као озбиљан мислилац, наша представа се базира на хумору и животности његовог текста. Бекетов апсурд није само метафизички, то је апсурд наше свакодневнице. Ово је представа о пријатељству и усамљености, о доминацији и потчињености, о нарцизму и рањивости ега, о досади и забави. Надреална, смела и узвишено смешна. Док се позориште и живот поигравају, само једна ствар је извесна: ми чекамо Годоа да дође.“
Ауторски тим представе

Представа „Чекајући Годоа“ према тексту Самјуела Бекета настала је за потребе и у продукцији Фестивала интернационалног студентског театра (ФИСТ) под окриљем Факултета драмских уметности крајем 2011. године. Већ на самој премијери представа је изазвала огромно интересовање. Готово једнак број публике присуствовао је премијери као и онај који је остао ван гледалишта сцене „Мата Милошевић“ на ФДУ, јер сала није могла физички да прими толико гледалаца. Премијера је прошла у колективном трансу и френетичном поздраву оних који су присуствовали извођењу. Неочекивани успех поставке једног надасве загонетног драмског дела, које се, према мишљењу ауторског тима, нетачно интерпретира кроз досаду и неделовање, повукао је неколико последица. Представа је моментално селектована за следеће издање чувеног интернационалног фестивала студентског театра у Амстердаму, упркос томе што је селекција већ била затворена, захваљујући гостима из Холандије који нису могли да одоле одушевљењу домаће и стране публике. На гостовању на амстердамском ITs Festival 2012. године, представа је, упркос склоности холандске критике и публике према плесним формама које су преовладавале програмом, била номинавана за Guest Award, и то од стране престижног жирија (који је претходне 2011. године имао част да председава жиријем Битефа у Београду). Том приликом, жири се изјаснио:

„…Петља да се Чекајући Годоа интерпретира на овај начин дубоко је дирнула жири. Упркос језичкој баријери, били смо понети и увучени захваљујући лудилу ликова, али и њиховом безнађу…“
Arthur Sonnen, Andrea Leine, Jorgen Tjon A Fong

Иако је представа остала без награде, аутори су добили додатну мотивацију и утврдили се у својој жељи да представу сачувају у животу, по сваку цену. Наши напори, од студентских дана, преко првих професионалних искушења, уродили су плодом крајем 2015. године када је позориште Атеље 212 угостило представу на свом репертоару. Велику подршку пружио је и Факултет драмских уметности, одрекавши се ауторских права у корист својих бивших студената и од тад представа наступа под брендом „Три гроша“, са регулисаним ауторским правима према Бекетовим наследницима, у чему је Атеље 212 одиграо пресудну улогу. Сала је константно распродата. На нашу представу долазе и деца старијег основношколског узраста, млада публика преовлађује, али је у корак прати и зрела публика, као и пензионери. Другим речима, представа се изражава сценским језиком који разумеју све генерације, а пружа савремену интерпретацију класика из 20. века, насталог у преломном историјском тренутку када се свет суочавао са тешким последицама Другог светског рата, који ће занавек скренути ток историјског прогреса.

Оно што ову представу разликује од доминантних поставки јесте веома млада подела, која тумачи ликове и радње енергично, користећи елементе физичког театра и универзалне комичке  механизме као одбрану од трагичне ситуације у којој се ликови налазе. Овој мизансценској поставци много помаже конструктивистичка сценографија, састављена од практикабала, чије могућности глумци исцрпљују до краја – они се пењу, провлаче, сакривају, искачу из дрвених сандука и асоцијативно нас воде кроз разне животне ситуације, задржавајући јединство радње. Идентификација публике са ликовима постиже се на готово интуитивном нивоу, а колико овај вид трансфера између извођача и гледаоца значи сведочи већ формирана база публике, која се представи враћа и по неколико пута. У центру занимања аутора јесте пријатељство, које је благослов колико и терет. Непретенциозност редитељске идеје снажно кореспондира са спонтаношћу глумачке игре, а све то заједно сјајно функционише са „поштовањем“ пишчевог текста. Другим речима, ауторски тим избегао је херменаутичку замку у којој се већина заглави, покушавајући да одгонетне идентитет Годоа. Уместо тога, комад се састоји из поставке низа драмских ситуација које ликови-глумци („charactors“) сами стварају не би ли „убили“ време док чекају. Забављајући себе, они забављају и публику, градирајући свест о њеном присуству, неприметно их увлачећи у радњу, док сама публика не освести да и она, као и јунаци, за које се у међувремену везала, чека тог Годоа.

Трајање: 75 минута

Цена улазнице: 700 дин. (50% попуст за студенте и пензионере)

Top