ИВО АНДРИЋ (1892–1975)

Хол Библиотеке и онлајн (16 – 30. октобар)

Изложба књига  поводом 50 година од смрти нобеловца

Припремила: Крстина Угреновић, библиотекарка

Иво Андрић (1892–1975) био је југословенски књижевник и дипломата, рођен 9. октобра 1892. године у Травнику. Детињство је провео у Вишеграду, граду који ће касније постати један од најважнијих симбола у његовом књижевном стваралаштву. Школовао се у Сарајеву, Загребу, Бечу и Кракову, где је започео студије књижевности и филозофије. Током Првог светског рата ухапшен је због веза са организацијом „Млада Босна“ и неко време провео у аустроугарским затворима.

После рата, Андрић наставља студије и започиње дипломатску каријеру. Радио је у конзулатима и амбасадама у Риму, Букурешту, Мадриду, Женеви, Бриселу и Берлину. Био је амбасадор Краљевине Југославије у Немачкој све до 1941. године, када се повукао из службе и посветио искључиво књижевности. Остатак живота провео је у Београду, живећи повучено и посвећено писању.

Андрићево књижевно дело обухвата романе, приповетке, есеје и записе. У романима „На Дрини ћуприја“ (1945), „Травничка хроника“ (1945) и „Госпођица“ (1945) је са посебном пажњом приказао историју Босне, судбине њених људи и сусрете различитих култура. Његове приповетке, попут „Проклете авлије“ и бројних краћих прича, сматрају се врхунским остварењима светске прозе.

Године 1961. Иво Андрић добио је Нобелову награду за књижевност, чиме је постао једини писац с простора бивше Југославије овенчан тим признањем. Преминуо је 13. марта 1975. године у Београду.

Данас се Андрић сматра једним од најзначајнијих писаца југословенске и светске књижевности, а његово дело и даље живи као драгоцено сведочанство о историји, људским судбинама и универзалним питањима живота.