ИМА ЛИ ЛЕВИЦА БУДУЋНОСТ?

Понедељак, 24. фебруар, 19.00, Мала сала

ИМА ЛИ ЛЕВИЦА БУДУЋНОСТ?

Учествују: Гојко Влаовић (новинар), Марио Калик (филозоф) и др Милена Репајић (историчарка)

Након краха социјализма у светским оквирима и распада Југославије, левица и то не само она марксистичка, била је свесно медијски и политички немилосрдно дискредитована како би се направило места за транзицију привреда бивших социјалистичких земаља у беспуће увек непредвидивих тржишних закона. Неолиберализам је прогласио победу и „коначно уништење” социјализма.

Тривијализовање, исмевање и омаловажавање социјалистичких идеја, чему смо сведоци већ три деценије, било је у функцији радикалног преиначења основног друштвеног односа, али и, како ће се касније видети у свим бившим социјалистичким земљама, дивље и неконтролисане приватизације, деинтустријализације и разарања друштвене својине.

Да ли је тачна тврдња да у Србији левица као организована снага не постоји, али постоје њени нуклеуси оличени у разним левичарским групама различитих идеолошких провинијенција, и да оне, као и појединци у њима, тврдњом да су левичари, само изражавају свој интелектуални став? Да ли левица и у теоријском и у практичном смислу мора да почне „из почетка”? Како је могуће да од скоро полувековног друштвено-економског уређења југословенског друштва, грађеног на основома научног социјализма Карла Маркса, схваћеног као отвореног и развојног филозофског система, обогаћеног самоуправном праксом отелотвореном у крилатици „фабрике радницима“ – није остало никакво наслеђе које би било темељ на којем би се српска (па и југословенска) левица изградила брже и безболније него у другим бившим социјалистичким земљама? Многе левичарске партије су данас на Западу одустале од класне борбе и прихватиле капитализам као систем којем се треба прилагодити и који не треба системски мењати, већ треба развијати функције социјалне државе. И какве су перспективе модерне левице у Србији?

Top