21. 5. 2012.| Forum

Понедељак, 21. 5. у 19:00, Мала сала

Психолошке теме

РЕВИЗИЈА И КРИТИКА ПСИХОАНАЛИЗЕ

Историјска судбина учења Зигмудна Фројда

Предавање са пројекцијом - други део

Говори Душан Пајин

 

Почев од 1911. поједини психоаналитичари ће постати ревизионисти, или отпадници (у односу на Психоаналитичко друштво и Фројда), који ће на различите начине ревидирати Фројдове појмове, схеме развоја личности или тумачења неуроза (називали су их касније и неофројдовци). Први ревизионисти су били Адлер, 1911. и Карл Густав Јунг 1913., а затим су то чинили и други аутори, при чему се то наставило и после Фројдове смрти (1939) односно после Другог светског рата). У првој половини 20. века, постојало је приближно пет типова критике психоанализе: просветитељска, религијска, нацистичка, марксистичка и аналитичка. У другој половини 20. века јављају се још четири врсте критике, које су некад водиле и стварању нових типова психологија, или теорија личности. То су биле: хуманистичка критика, феминистичка критика, критика из угла антипсихијатрије и постмодерна критика, а било је и критика које су изван ових именитеља.

Душан Пајин



Vrste materijala u arhivi: Audio snimak

Signature: A/05/12 A/04-05/12