THE POGUES

На ране концерте Sex Pistols-а млади људи су долазили унакарађени за медаљу: радиле су маказе, трошили су много зихернадли и спреја, труда и маште не би ли изгледали опако и ружно; Шејн Мек Говен би се само искезио и све их засенио. „Човек са најлепшим зубима на свету“  је ускоро направио своју панк групу. Потрајала је кратко, баш као и бенд Спајдера Стејсија. Удружили су се 1981, пијаниста Спајдер је прешао на хармонику, па су већ следеће године имали свој звук. Назвали су се Pogue Mahone што на ирском значи Kiss My Ass. Прикључили су се бубњар, басисткиња и бенџоист. Први снимак - „Dark Streeat Of London“, радио станице нису пуштале због имена групе. Популарност су стекли наступима у пабовима и као предгрупа  The Clash. Морали су да промене име како би издали први албум и тако су постали Pogues. Надовезали су се на линију ирске традиционалне музике која се изводи у пабовима, а због искуства са панком звучали су жешће и бунтовније и од самих Dubliners. Надмашили су их и у пићу, а то није лако. Шејн је на сцени често тетурао и углавном изгледао као да нема појма где је, али су паметни и трезни текстови, нарочито они социјално и политички обојени, стизали до публике. Извођење је увек било убедљиво чак и  када би певао пијане и разгаљујуће поскочице. Оно што је Поугсе учинило великим јесте способност да се развијају – прво су загазили у дубље рок воде, онда су свој израз проширили елементима кантрија, џеза и world music-а; у деведесете су ушли као једна од најбољих светских група.

Како год да сте провели празнике, права Fiesta је у ДКСГ-у. Одлучите се за Поугсе и мене и све ће боље да крене.

Домаћин: Мићун Ристић

Top