ПРВОБОРЦИ АМЕРИЧКОГ ФОЛК-РОКА

Среда, 16. октобар, 19.00, Мала сала

У пролеће 1965. Дејвид Крозби је отишао да погледа A Hard Day’s Night, филм о Битлсима. Из биоскопа је изашао ошамућен, окренуо се око себе и узвикнуо: „Да! И ја желим тако да живим!“. Брзо је убедио Џима МекГвина и Џина Кларка, колеге из групе Jet Set, да акустичне гитаре замене електричним. Нашли су басисту и бубњара који личе на ливерпулске „бубе“ и променили име у The Byrds. Фолк трио је постао рок бенд. Посрећило им се да први сингл, обрада Диланове Mr. Tambourine Man постане велики хит. Целу деценију уназад изгледало је да су фолк, са озбиљним приступом важним друштвеним темама и разбарушени, хедонистички рок – два удаљена света који немају бог зна шта да понуде један другом – а онда је у јулу ‘65. главна тема постао фолк-рок. Пар седмица после албума The Byrds, Боб Дилан је издао превратнички сингл Like a Rolling Stone и наступио на Њупорт фолк фестивалу са рок групом уз жестоко негодовање дела публике и колега (Пит Сигер је покушао да секиром исече каблове). Причу о рађању новог поџанра заокружио је продуцент Том Вилсон. Он је без знања Сајмона и Гарфанкела снимку Sound of Silence додао ел. гитару, бас и бубњеве. Сензационални успех је убедио дуо да настави у истом стилу. Бројни копиранти и преваранти који су хтели да искористе моду су заборављени а памте се доприноси Buffalo Springfield, Ленарда Коена, Џони Мичела и још неколицине великана.

мићун ристић музика фолк американа The Byrds Bob Dilan
Top