МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА И ТВ ФОРМИ „ГРАФЕСТ“ - ДОМ КУЛТУРЕ ГРАЧАНИЦА

Четвртак 27. мај, Квадрикула / Мала сала у 20:00

Представљање фестивала и пројекција филмова добитника награда 2018 - 2020. године

Учествују: Иван Стојковић, директор фестивала, Жарко Миленковић, уредник програма Графеста, Невена Матовић, селекторка програма и присутни аутори документарних филмова

 

УПРКОС СВЕМУ

Аутори: Горан Аврамовић и Игор Вуковић 

у продукцији РТВ КИМ и Klicker, 50’43’’

Добитник прве награде на Графесту 2020. године

 

Од свог оснивања 1948. године, Народно позориште у Приштини је устројено да паралелно развија српску и албанску драму. Најстарија професионална културна институција Републике Србије на Косову и Метохији била је део историјских и политичких процеса: од вере у могућност заједничког живота и рада два народа, преко настојања Албанаца да се диференцирају и претворе га искључиво у свој национални театар, до бојкота рада глумаца Албанске драме током увођења привремених мера у време владавине Слободана Милошевића. Обнова рада Народног позоришта у Приштини 2005. године без матичне сцене, потрага за публиком широм Косова и Метохије, наступање по варошицама, селима, урушеним домовима културе, портама цркава, двориштима повратничких кућа… представља посебну етапу у раду овог необичног театра. Народно позориште у Приштини, које од 2014. године има своје ново седиште у Дому културе у Грачаници, и даље не само што „упркос свему“ опстаје већ и живи пуним животом.

 

СЕЛО МОЈЕ УГЉАРЕ

Ауторке: Катарина Маринковић и Сања Ђокић 

у продукцији New Press Чаглавица, 20’19’’

Добитник прве награде на Графесту 2019. године

 

Након 1999. године, Срби су почели да продају своја имања и куће у овим селима што је резултирало исељавањем са Косова и Метохије. Мали број Срба који су продали своју имовину у овом селу остало је на Косову тако што су направили куће у другим већинским српским местима, углавном у Грачаници и ту наставили свој живот. У филму, мештани овог села као најчешћи разлог за продају својих имања и одлазак са Косова и Метохије наводе безбедност, економске проблеме, незапосленост, неравномерни развој српских села. 

 

ЂУРЂЕВДАН У СЕЛУ КОГА ВИШЕ НЕМА

Ауторка: Александра Јовановић 

у продукцији РТК2, 22’11’’

Добитник прве награде на Графесту 2020.

 

Село је доласком „мировњака“ угашено још давне 1999. године. Мештани су се расејали широм света, али их Свети Ђорђе призива и окупља. Једном годишње за Ђурђевдан, Срби из Горњег села окупе се око свог храма да обележе сеоску славу. Настављају вековну традицију у нади да ће, можда једном поново, настанити предео под Шар планином где су вековали?! Можда некад, али ово је за сада славље у селу кога више нема!

Top