БРИТАНСКИ ФОЛК–РОК ОД СЕДАМДЕСЕТИХ НАОВАМО

Понедељак, 18. новембар, 19.00, Мала сала

Једна обимна књига о британском фолк – року има поднаслов „визионарска музика“. Оправдало га је тек неколико аутора, а више од других Џон Мартин. Овај особени и екстремно емоционални Шкот је као певач, гитариста и као аутор био свет за себе. Дуго су га више поштовале колеге него тзв. широка публика. То се донекле променило после албума Solid Air. Насловну, песму о човеку који шета по ваздуху, посветио је Нику Дрејку. Ник је као тинејџер путовао и свугде био подједнако несрећан. Наступио је тек неколико пута, неуспешно али је ипак импресионирао продуцента Џоа Бојда који му је издавао плоче за властиту малу дискографску кућу, без неког комерцијалног одјека. Мимо конфекцијских параметара, Дрејк је своје композиције о неоствареним љубавима и самоћи кројио ручно, по мери неког будућег, сензибилнијег слушаоца. Магичној комбинацији гласа и акустичне гитаре је понекад додавао барокне гудаче или дуваче и све се савршено сливало. У дубокој депресији, умро је у 26. години. Данас постоји фестивал на који сваке године одасвуда долазе музичари да изведу Никове класике и понеку своју, инспирисану његовим тамним интроспективним тоном.

Класични период су обележили и Steelye Span, Ал Стјуарт и Stealers Wheel. Albion Band је током три деценије одржавао пламен. Осамдесетих је фолк денс ривајвл предводио The Oyster Band, а Били Брег подигао глас против социјалне неправде. И тако ћемо редом, до новијих (Бет Ортон) и још новијих (Mumford And Sons) хероја.

музика мићун ристић фолк рок
Top