АМЕРИЧКИ ФОЛК-РОК ОД СЕДАМДЕСЕТИХ НА ОВАМО

Понедељак, 28. октобар, 19.00, Мала сала

Чак су и рокери прво били деца. Многе од оних који су рођени непосредно после Другог светског рата, успављивале су баке, имигранткиње из старог света. Мелодије из постојбине усклађивале су са ритмом љуљања колевке. Двадесетак година касније, та деца су постала момци. Уз тек понеку девојку заљуљали су модерне рок ритмове али су се, испод звекетања електричних гитара, препознавали прастари народни напеви. Ако и није било баш тако и само тако, чињеница је да су све у најбољим остварењима једног хибрида, рок и фолк спојили у органску целину. Такође је несумњиво да неки од првобораца – Дилан, Коен, Нил Јанг, Џони Мичел – далеко превазилазе оквире поџанра, ако не и оквире популарне музике. Јасно је и да фолк-рок није остао ствар тренутка и моде јер су му се, макар повремено, окретали неки од најбољих музичара наредних генерација. Почетком седамдесетих је Џон Прин, изузетан аутор (текстописац пре свега) и извођач, започео каријеру која још увек траје. У позамашном опусу само би се један комадић могао сврстати у фолк-рок, али су тих неколико песама у креативном врху правца. Исто би се могло рећи и за Тома Вејтса, Спрингстина или Бека, за Џефа Баклија и Елиота Смита. Са Espers ствари стоје другачије: песме ових посвећеника из Филаделфије обраћају се природним силама које им одговарају, у њима струји мистерија и мирна лепота. Група је била у центру ововековног препорода (психоделичног) фолк-рока и није чудно што су инспирацију налазили у британским бендовима овог усмерења из шездесетих.

Top