THE ROLLING STONES ОД ДЕВЕДЕСЕТИХ ДО ВЕЧЕРАС

Среда, 13. март у 19.00, Мала сала

На почетку су Стонси „белој“ омладини са обе стра­не атлантика преносили свој доживљај афро-аме­ричке музике. Парадокс је да су у периоду 1962-65, када обрађују блуз, Р’н’Б и соул класике, први но­вац вредан помена видели од ауторског хонорара. М. Фејтфул је од Џегер – Ричардове As tears go by направила поп хит. Са Satisfaction (1965) су R. Stones постали појам рок групе; потекао је низ изузетних песама. За разлику од талентованих савременика (the Yardbirds, Them, The Pretty Things...) имали су и способан пословни тим иза себе. Менаџери су их подигли и организовали, а онда покрали до голе коже. Седамдесете су дочекали у огромним дуговима, а тад су снимили своје најбоље албуме. Још један парадокс: на врхунцу славе и признања, бар један из бенда је заиста живео имиџ бунтовни­ка који не мари за правила, па и законе друштва. Група од 1982 до ’89 није ишла на турнеје. Кад су кренули на повратничку (Steel Wheels), већ су били предузеће са моћним спонзорима. И опет су се ови пребогати капиталисти показали способнима да приреде лепа изненађења.

Џегер и Ричард су зиму 1962/63 провели смр­завајући се у изнајмљеном станчићу и безмало гладовали. По цео дан су свирали и маштали како ће прославити музику коју воле. И још увек се понекад, ови старци споје са младим и бунтовним идеалистима какви су били тада, па напишу добру песму.