21. 1. 2019.| Forum

Ponedeljak, 21. januar, 19.00, Klub Magistrala

HRISTIJANIZACIJA SLOVENSKIH PAGANSKIH OBIČAJA

Učestvuju: dr Aleksandra Pavićević (Etnografski institut, SANU), prof. dr Zdravko Peno (Bogoslovski fakultet, Univerzitet u Istočnom Sarajevu), Nenad Gajić (književnik)

 

Da li se na Božić zaista slavi rođenje Isusa Hrista? Da li se Isus Hrist rodio 25. decembra, odnosno 7. januara? Da li su apostoli slavili Božić? Da li je izvorna novozavetna crkva držala ovaj praznik? Znate li šta Biblija kaže za božićnu i novogodišnju jelku? Zašto novorođenčetu vezujemo crven končić oko ruke? Ko je putnik namernik? Zašto slavimo slavu? Šta je daća?... Odakle potiču naši običaji i verovanja?

 

Predhrišćanski religiozni sistem bio je rasprostranjen među slovenskim narodima pre primanja hrišćanstva, a paganski običaji asimilovani su u obrednu praksu i verovanja, kako od stane naroda, tako i od strane Crkve. To se ogleda i u obrednoj crkvenoj praksi i u porodičnoj obrednoj praksi.

 

Do hristijanizacije jednog dela paganskih običaja došlo je već u trenutku kada je car Konstatntin primio hrišćanstvo i kada je hrišćanstvo postalo državna religija Rimskog carstva u 4. veku naše ere. Drugi, nešto manji sloj, potiče iz krugova verovanja i običaja koje su Sloveni imali pre doseljavanja na Balkan i pre primanja hrišćanstva. Na taj način stvoren je jedan versko-obredni amalgam iz običaja, verovanja i obredne prakse koji nisu zasnovani na Bibliji, ali su povezani sa nekim biblijskim događajima i ličnostima.

 

Postoje dva ciklusa tih običaja: godišnji i porodični. U godišnje običaje spadaju: Božić, Uskrs, Đurđevdan i mnoštvo drugih. U porodične običaju spadaju: običaji oko rođenja, svadbeni i pogrebni običaji, krsna slava.