DZIGA VERTOV I RUSKA AVANGARDA

 

ČOVEK SA FILMSKOM KAMEROM

 

 68:00, 1929. 

 

 

 

Govori: Mihailo Ilić

 

 

 

Dziga Vertov 1896-1954.

 

(Denis Abramovič, kasnije promenjeno u Arkadijevič, Kaufman)

 

 

 

Rođen je u Petrogradu, u porodici jevrejskog knjižara. 1916. upisuje se na petrogradski Institut za psihoneurologiju i, u vreme snažnog uticaja futurističkih i formalističkih teorija u Rusiji, u svojim proučavanjima ljudske percepcije pokušava da stvori nove forme zvučnih efekata ritmičkim grupisanjem fonetskih jedinica. Sebi smišlja ratno ime Dziga Vertov. 1918. postaje asistent Mihailu Kolcovu, koji je pri Moskovskom filmskom komitetu vodio odeljenje filmskih novosti. Vertov montira dokumentarni materijal i postaje urednik prvih sovjetskih nedeljnih filmskih novosti Kinonedelja. Prvi film, Godišnjica revolucije 1919, kao i filmove koji slede (Bitka kod CaricinaIstorija građanskog rata) radi ekspresivnom montažom: vezuje inserte bez obzira na formalni kontinuitet - vremenski i logički - da postigne poetski efekat. Vertov i njegova buduća žena Elisaveta Svilova, s drugim autorima, 1919. osnivaju grupu Kinoki. S bratom Mihailom Kaufmanom i Elisavetom Svilovom 1922. i 1923. objavljuje brojne tekstove koji suprotstavljaju Kinokeostalim grupama, usled njihovog odbijanja inscenacije filma i shvatanja filma kao beleženja stvarnog sveta (Filmska drama je opijum za narod ...). Propagirao je primat kamere (Kino-oko) nad ljudskim okom, smatrao je kameru nevinom mašinom koja može snimiti život kakav jeste, bez estetskih obzira i subjektivnih upliva, i koja može vizuelni haos punoće sveta organizovati u objektivni skup slika. Naglašavao je da je princip Kino-oko metod izveden iz marksističkog dekodiranja sveta i smatrao je marksizam jedinim objektivnim metodom naučne analize. Tako, dvadeset tri filma snimljena od 1922. do 1925. nazivaKinopravda  (referirajući na značenje istina i na sovjetske novine Pravda). Za film Čovek s filmskom kamerom vlasti ne daju podršku i on prihvata poziv filmskog studija VUFKU u Ukrajini. Usled kompromisa i promena nastalih u toku produkcije ovog filma dolazi do raspada grupe Kinoki. Film, napravljen kao studija filmske istine, prepliće scene dokumentarnog filma s procesom produkcije dokumentarnog filma, kontinuirano ukidajući sopstvenu iluziju.


"/> Dziga Vertov i ruska avangarda
12. 5. 2010.| Akademski filmski centar

Avangardni film za početnike i ponavljače

Sreda 12.5. u 20:00

Mala sala

DZIGA VERTOV I RUSKA AVANGARDA

ČOVEK SA FILMSKOM KAMEROM

68:00, 1929. 

 

Govori: Mihailo Ilić

 

Dziga Vertov 1896-1954.

(Denis Abramovič, kasnije promenjeno u Arkadijevič, Kaufman)

 

Rođen je u Petrogradu, u porodici jevrejskog knjižara. 1916. upisuje se na petrogradski Institut za psihoneurologiju i, u vreme snažnog uticaja futurističkih i formalističkih teorija u Rusiji, u svojim proučavanjima ljudske percepcije pokušava da stvori nove forme zvučnih efekata ritmičkim grupisanjem fonetskih jedinica. Sebi smišlja ratno ime Dziga Vertov. 1918. postaje asistent Mihailu Kolcovu, koji je pri Moskovskom filmskom komitetu vodio odeljenje filmskih novosti. Vertov montira dokumentarni materijal i postaje urednik prvih sovjetskih nedeljnih filmskih novosti Kinonedelja. Prvi film, Godišnjica revolucije 1919, kao i filmove koji slede (Bitka kod Caricina, Istorija građanskog rata) radi ekspresivnom montažom: vezuje inserte bez obzira na formalni kontinuitet - vremenski i logički - da postigne poetski efekat. Vertov i njegova buduća žena Elisaveta Svilova, s drugim autorima, 1919. osnivaju grupu Kinoki. S bratom Mihailom Kaufmanom i Elisavetom Svilovom 1922. i 1923. objavljuje brojne tekstove koji suprotstavljaju Kinoke ostalim grupama, usled njihovog odbijanja inscenacije filma i shvatanja filma kao beleženja stvarnog sveta (Filmska drama je opijum za narod ...). Propagirao je primat kamere (Kino-oko) nad ljudskim okom, smatrao je kameru nevinom mašinom koja može snimiti život kakav jeste, bez estetskih obzira i subjektivnih upliva, i koja može vizuelni haos punoće sveta organizovati u objektivni skup slika. Naglašavao je da je princip Kino-oko metod izveden iz marksističkog dekodiranja sveta i smatrao je marksizam jedinim objektivnim metodom naučne analize. Tako, dvadeset tri filma snimljena od 1922. do 1925. naziva Kinopravda  (referirajući na značenje istina i na sovjetske novine Pravda). Za film Čovek s filmskom kamerom vlasti ne daju podršku i on prihvata poziv filmskog studija VUFKU u Ukrajini. Usled kompromisa i promena nastalih u toku produkcije ovog filma dolazi do raspada grupe Kinoki. Film, napravljen kao studija filmske istine, prepliće scene dokumentarnog filma s procesom produkcije dokumentarnog filma, kontinuirano ukidajući sopstvenu iluziju.




Signature: A/04-06/10