2. 6. 2016.| Mićunov ćošak

Četvrtak 2. 6. u 20.00, Mala sala

COUNTRY BLUES

 

Etnomuzikolog Alan Lomax prvi put je snimio Leadbelly-ja u zatvoru. Nekoliko godina kasnije Leadbelly se ponovo obreo u kaznionici, opet zbog ubistva. Ovaj put Lomax je došao s guvernerom Teksasa; robijaš im je otpevao Goodnight Irene, a ganuti političar potpisao je ukaz o pomilovanju. Son House i Bukka White nisu bili te sreće: oni su svoje kazne, takođe zbog ubistva, odslužili do kraja. Izgleda da je tako bilo i sa Leadbelly-jem – romantičnu priču o milosti izmislio je Lomax da bi unapredio karijeru svog štićenika. Među kantri bluzerima bilo je i drugačijih, očaravajuće pitomih ljudi; Blind Willie McTell i Gary Davis bejahu sveštenici. Neki su dobro upoznali iskušenje a čeznuli za iskupljenjem; unutrašnja raspetost dala je snagu njihovom bluzu. Još je bitnija muzička veština, a nju je, kažu, Robert Johnson dobio u zamenu za svoju dušu. Isto se pričalo i za druge, a Pete Wheatstrow se potpisivao kao „đavolov nećak”, i tu se očigledno radilo o marketingu. Šou-biznis i mitologija jesu deo ove muzike, ali ona živi od (lične) istine; kako reče Willie Dixon, bez istine nema bluza.