KULTURNI OBRAZAC

 

Govori: Branko Pirgić

 

Šta je, zapravo, obrazac?

Grci bi rekli paradigma što je neka vrsta ustaljenosti ili misaone navike ljudskog reagovanja na očekivane i neočekivane okolnosti, bile one u granicama normalnog ili ispadne, tj. krizne. Obrasci u ekonomiji života - življenja i preživljavanja - olakšavaju bivstvo - život. Grčka paradigma na srpskom jeziku ima značenje obrasca. Obrazac se kreira individualno tako što se kroz moralnu vrednost doseže jedan tip načina života i ponašanja, ophođenja, koji je saobrazan onome što se zove nomos i etos, u odnosu na logos i na fisis ili prirodu.

Dakle, onome što je prva priroda tome je suprotstavljeno ono što je ljudsko. Ono što je ljudsko postavlja zakon spram prirode, često i protiv nje, a neki put u skladu sa njom. Paradigma, osim što se individualno kreira kao obrazac ličnosti i života koji određuje sve pa i sudbinu, ta paradigma, prenosi se sa kolena na koleno, iz generacije na generaciju. Ona zapravo postaje kulturna i civilizacijska činjenica.

To da se paradigma ili obrazac, bilo kakav, iz domena filozofije, psihologije ili pak kulture reaktualizuje zasluga je nekoliko misaonih proplamsaja s početka 20. veka, pre svega filozofskih orijentacija koje su stavile kulturne obrasce u prvi plan. Ni kod nas nije bilo izostanka iz tog opšteg trenda. U fazi kada je u Evropi s početka 20. veka, u prvim decenijama 20. veka, razvijana filozofija života pa i filozofija kulture, dakle od Špenglera a kasnije Arnolda Tojnbija i drugih, i kod nas su primećena nastojanja da se promisli, zapravo smisli obrazac kulture ili kulturni obrazac koji bi bio najpodesniji u kolektivnom životu srpskog naroda. Postoje bar dve tradicije koje su uticale i koje još uvek utiču na to. Prva je bogata tradicija velikih evropskih naroda, dok druga obuhvata domaću kulturnu baštinu koja je na neki način originalna i specifična u odnosu na okolne narode.

"/> KULTURNI OBRAZAC
28. 1. 2008.| Forum

Ponedeljak 28. 01. u 19:00

Studio 26

Kulturološke teme

KULTURNI OBRAZAC

 

Govori: Branko Pirgić

 

Šta je, zapravo, obrazac?

Grci bi rekli paradigma što je neka vrsta ustaljenosti ili misaone navike ljudskog reagovanja na očekivane i neočekivane okolnosti, bile one u granicama normalnog ili ispadne, tj. krizne. Obrasci u ekonomiji života - življenja i preživljavanja - olakšavaju bivstvo - život. Grčka paradigma na srpskom jeziku ima značenje obrasca. Obrazac se kreira individualno tako što se kroz moralnu vrednost doseže jedan tip načina života i ponašanja, ophođenja, koji je saobrazan onome što se zove nomos i etos, u odnosu na logos i na fisis ili prirodu.

Dakle, onome što je prva priroda tome je suprotstavljeno ono što je ljudsko. Ono što je ljudsko postavlja zakon spram prirode, često i protiv nje, a neki put u skladu sa njom. Paradigma, osim što se individualno kreira kao obrazac ličnosti i života koji određuje sve pa i sudbinu, ta paradigma, prenosi se sa kolena na koleno, iz generacije na generaciju. Ona zapravo postaje kulturna i civilizacijska činjenica.

To da se paradigma ili obrazac, bilo kakav, iz domena filozofije, psihologije ili pak kulture reaktualizuje zasluga je nekoliko misaonih proplamsaja s početka 20. veka, pre svega filozofskih orijentacija koje su stavile kulturne obrasce u prvi plan. Ni kod nas nije bilo izostanka iz tog opšteg trenda. U fazi kada je u Evropi s početka 20. veka, u prvim decenijama 20. veka, razvijana filozofija života pa i filozofija kulture, dakle od Špenglera a kasnije Arnolda Tojnbija i drugih, i kod nas su primećena nastojanja da se promisli, zapravo smisli obrazac kulture ili kulturni obrazac koji bi bio najpodesniji u kolektivnom životu srpskog naroda. Postoje bar dve tradicije koje su uticale i koje još uvek utiču na to. Prva je bogata tradicija velikih evropskih naroda, dok druga obuhvata domaću kulturnu baštinu koja je na neki način originalna i specifična u odnosu na okolne narode.



Vrste materijala u arhivi: Fotografija Audio snimak

Signature: Ft/01/08 A/01/08