TARA NAJD AHMADI

Среда, 29. јун, 20.00, Мала сала

Резиденцијални програм

Гошћа резиденцијалног програма АКК, биће иранска филмска ауторка и уметница, Тара Нажд Ахмади, са тренутним боравиштем у Бечу. Тара је одбранила докторску дисертацију у току 2019, на студијама из области визуелних уметности и културологије на Универзитету у Рочестеру, држава Њујорк у САД-у. Њени недавни радови су фокусирани на креирање панораме неиспричаних, маргинализованих прича које се могу сакупити кроз незваничне усмене историје. У том простору је интересују различити начини на које се мислећи карактери као субјекти отпора крећу против свог времена и суочавају се несхватљивим пре(дра)судама.

Поред ауторских филмских нефикцијских радова, Тара се бави и едукацијом у области дигиталне фотографије и реализацији филмова на 16мм филмским тракама, као и кустоским радом у области промоције  филма и видеа. Њени радови се налазе у архиву Словеначке кинотеке.

Након програма филмова, биће уприличен разговор са ауторком.

An Art Historian’s Recipe, 2022, 7 мин, Аустрија
A Week with Azar, 2018, 11 мин, Иран/Словенија/САД/ Аустрија
Productive Frustration, 2016,13 мин, Иран /САД
Three Minutes of Headless Life, 2015, 3 мин, Иран /САД
The Drowning Friend, 2014,1 мин, САД
Measuring the Level of Resistance, 2012, 5 мин, Иран /САД 

 

Мерење нивоа отпора: кратки филмови Таре Нажд Ахмади

Уметнички рад Таре Нажд Ахмади је експлозивна прослава раскрсница, шавова, мостова, раскрсница, граничних прелаза и отпора. Лежи на пресеку запањујућег броја жанрова и стилова, а ипак се различити појмови експерименталног, документарног, есејистичког, фикције, анимације и дневничког филма стапају у беспрекорну целину под будним погледом наше ауторке. Њен рад спаја лично и политичко на начин који нас подсећа да је истински лично снимање филмова увек политичка изјава и, обрнуто, да истински политичка изјава може произаћи само из личног искуства. Премошћује јаз између различитих формата, користећи и 16 mm и дигиталну технику за производњу сложених склопова расположења и идеја. Налази се на раскрсници између биоскопа и уметности, погодан за презентацију на највећем платну, или као инсталација у галеријском простору у исто време. Али, изнад свега, рад Таре Нажд Ахмади подсећа нас – са готово болном прецизношћу, а истовремено на суптилан начин – да чин тако једноставан (за многе људе) као што је гранични прелаз, може имати гигантске импликације и може представљати гигантску препреку (за још више људи). Показује нам – са пригушеним смислом за хумор – да за многе људе (а биће нас још више сутра) културна трансплантација више није изузетак, већ норма. Мери ниво отпора присутан у свакодневним гестовима и речима, чврсто верујући да отпор није узалудан, већ неопходан и свима нама лако доступан.

Јуриј Меден

Top