Biblioteka DKSG - Vodič za citiranje

✖
☰ Menu

Sistemi i stilovi


SISTEMI

Postoje dva načina (sistema) za obeležavanje citata unutar teksta:
  1. Sistem notacija - dodavanje oznake i navođenje izvora u fusnoti, na kraju poglavlja ili na kraju rada. Ovaj sistem, poznatiji i kao Vankuverski sistem, je popularan u fizičkim naukama, a često se koristi i u medicini i drugim prirodnim naukama.
    primer:
    Filosofi prosvetiteljstva želeli su da iskoriste ovo nagomilavanje specijalizovane kulture za obogaćenje svakodnevnog društvenog života1.

    1. Jirgen Habermas, "Modernost - jedan necelovit projekt," u Umetnost i progres: zbornik (Beograd: Estetičko društvo Srbije i Književne novine, 1988), 32.

    Citati se obeležavaju arapskim brojevima koji se nalaze u običnim ili uglastim zagradama, ili su u formi superskripta, npr. citat(1), citat[1], citat1, citat[1].

    Prednost sistema notacija je što zauzima manje mesta u tekstu. Glavne mane su otežano ubacivanje ili izbacivanje novih referenci (mada ovo više nije problem pošto većina programa za obradu teksta ima funkcije za pisanje referenci i bibliografija).

  2. Sistem autor-datum - poznato i kao Harvardski sistem je navođenje autora i godine izdanja rada ili broja strane u zagradama.
    primer:
    Umetnost obuhvata ne samo iluziju, već i zajedničku iluziju, ne samo "podsećajne" simbole, već i "komunikativne" simbole (Sarnoff, 1983).
    Autor-datum sistem ima prednost u prikazivanju informacija o izvoru podataka u samom tekstu - ovo je pogotovo korisno kada je bitno koji je datum izlaska publikacije ili kad je citirani autor poznat. Vrlo lako može da se vidi da li je rad zasnovan na mišljenju pretežno jednog autora ili jednog rada. Takođe, dodavanje ili brisanje citata ne predstavlja problem, pošto izvori nisu poređani i povezani rednim brojevima kao kod Vankuverskog sistema. Kao glavni nedostaci ovog sistema su komplikovano navođenje izvora u okviru teksta i njihovo pronalaženje u korišćenoj literaturi.

STILOVI

Citatni stilovi su nastali u raznim organizacijama i institucijama i zbog toga su, uglavnom, usko vezani za određenu granu nauke; npr. APA je citatni stil izrađen u Američkom udruženju psihologa (American Psychological Association) i zato je najpogodniji, i samim tim najprihvaćeniji, u radovima iz psihologije, ali nije ograničen samo na ovu granu nauke.

Pri odabiru stila citiranja za seminarski, diplomski ili master rad konsultujte se sa predmetnim profesorom. Ako pišete za neki naučni časopis obično je istaknuto u uputstvu za autore kojim stilom treba citirati u datom časopisu. Koji god stil citiranja izabrali, budite dosledni u njegovom korišćenju tokom pisanja rada. Možda je najbolje izabrati neki od najčešće korišćenih stilova, kao sto su APA, MLA, Čikago ili CSE, pošto je njihov oblik (sintaksa) uveliko poznat u stručnim i naučnim krugovima.

Ovde je data tabela sa raznim stilovima za citiranje i oblastima nauke za koji su najpogodniji.

stil gde se najčešće koristi
APA psihologija, društvene nauke, u svetu najčešće korišćen način citiranja
MLA umetnost, književnost, humanističke nauke
AMA medicina, biološke nauke
Čikago istorija, ekonomija, društvene nauke
CSE prirodne nauke

Komentare i pitanja šaljite na Pitaj bibliotekara.
Ova strana je zadnji put promenjena 15.09.2015.