Biblioteka DKSG - Vodič za citiranje

Menu

Navođenje, parafraziranje i rezimiranje

Kada kažemo da je citiramo neku rečenicu najčešće pomislimo da je to navođenje nekog autora "od reči do reči". Ovde ćemo videti da moramo navesti i kada neku rečenicu napišemo "sopstvenim rečima" ili kad navedemo neki njen ključni podatak. Tri načina kako se citira neki izvor:

  1. Doslovno navođenje (engl. quoting)

    Navođenje je tačna reprodukcija izrečenih ili napisanih reči. Glavni razlozi za doslovno navođenje su kada želite da rad dobije na kredibilitetu, kada je original teško preformulisati ili kada je neko to iskazao lepše i želite da sačuvate autentičnost.

    Ovde je dat primer kako bi izgledao citat kada ga doslovno navodimo koristeći APA stil:


    izvorni tekst citat
    Stilske odlike palata i zidnih slika u iranskoj revoluciji po mnogo čemu se mogu porediti s određenim stilom koji vodi poreklo iz kubanske revolucije polovinom prošlog veka i još dalje, iz ruske revolucije početkom XX veka. U Iranu se posle revolucije nameće stil u zidanju palata i slikanju zidnih slika čije se odlike "po mnogo čemu [...] mogu porediti s određenim stilom koji vodi poreklo iz kubanske revolucije polovinom prošlog veka i još dalje, iz ruske revolucije početkom XX veka" (Fabijeti, Maligeti, & Matera, 2002, str. 254-255).

  2. Parafraziranje (engl. paraphrasing)

    Parafraziranje neke rečenice znači da tu rečenicu zapisujemo sopstvenim rečima. Parafrazirani citati obično su slične dužine kao i rečenice koje se navode i ne stavljaju se pod znake navoda.

    izvorni tekst citat
    Prosečno vreme za ugradnju šasije i motora pre uvođenja sistema konvejera je iznosilo oko 12 sati i osam minuta. Posle uvođenja pokretne trake u pogonu mehaničkog montiranja to vreme je smanjeno na prosečno 93 minuta. Zahvaljujući sistemu konvejera (automatskoj pokretnoj traci) prosečno vreme za ugradnju šasije i motora smanjeno je sa 12 sati i osam minuta na samo 93 minuta (Erić, 2000).

  3. Rezimiranje (engl. summarizing)

    Rezimiranje je sažimanje originalnog teksta i iskazivanje glavne ideje sopstvenim rečima.

    izvorni tekst citat
    Gotovo jedan i po vek posle završetka Tridesetogodišnjeg rata, 1648, broj nastradalih u zapadnoevropskim ratovima je opadao u odnosu na ukupan broj učesnika u njima, a broj umrlih u zatočeništvu i broj ranjenih su rasli. To su jasni pokazatelji da je ratovanje postajalo manje krvavo. Druga polovina osamnaestog veka u Zapadnoj Evropi je obeležena ratovima koji su bili manje krvavi od ratova koji su vođeni pre i posle tog perioda (Anderson, 2003).

Komentare i pitanja šaljite na Pitaj bibliotekara.
Ova strana je zadnji put promenjena 15.09.2015.